среда, 02. септембар 2015.

***5 najpametnijih životinja na svetu***


SVINJA






Svinje su verovatno najpametnije domaće životinje na planeti. Iako je njihova sirova inteligencija jednaka onoj mačke ili psa, sposobnost rešavanja problema kod svinja je nadmoćna u odnosu na pseće i mačije. 


Jedna studija je pokazala da domaće svinje brzo shvataju kako radi ogledalo i koristiće slike u odrazu da pretraže okolinu u potrazi za hranom. Istraživači još ne mogu da kažu da li ove životinje shvataju da je odraz u ogledalu zapravo njihov. 



U eksperimentu iz 1990. svinje su naučile da pomeraju kursor na video ekranu svojim njuškama i prave razliku između poznatih slika i onih koje vide po prvi put. Zadatak su rešavale brzo kao i šimpanze. 



GOLUB



Golubovi se nalaze svuda ono nas i većina ljudi ih smatra štetnima po domaćinstvo. Ipak, ove ptičice su veoma pametne. Budući da su predmet brojnih istraživanja, dokazalo se da su pripitomljeni pre više od 3.000 godina p.n.e. Dosadašnja proučavanja govore u njihovu korist, i smatra se da golubovi koriste stečeno iskustvo i veoma brzo uče nove stvari.



PAS


Najbolji prijatelji ljudi su društveni i poslušni, pa ih je lako dresirati. Psi mogu da raspoznaju (i zapamte) životinjska ili ljudska lica koja su upoznali, a prepoznaju i radio i televiziju. Veoma su emotivni, mogu biti prilično osetljivi, pa čak i ljubomorni, a ukoliko ih neko povredi to nikada neće zaboraviti. Svako ko je imao više od jednog psa zna i da svaki pas, baš kao i svaki čovek, ima svoj karakter.


DELFIN




Delfini su među najametnijim životinjama jer vode vrlo društvene živote. Veruje se i da imaju sofisticiran „jezik”, iako ga ljudi još nisu dešifrovali.
Ženke uglavnom ostanu uz svoje mlade godinama, učeći ih svim cakama potrebnim za preživljavanje. 

Mogu da nauče impresivnu brojku komandi za ponašanje od svojih trenera. Delfini razumeju mnoge stvari, a pokazali su i da prepoznaju svoj lik u odrazu, što je odlika samo najinteligentnijih životinja.


SLON




Ove životinje žive u grupama bliskim društvenim odnosima sa razrađenom hijerahijom. Pokazuju i altruizam prema drugim životinjama, a skotne ženke su čak naučile koju vrstu lišća da žvaću ne bi li izazvale porođaj. 


Lako se prilagođavaju novim situacijama. Da bi došli do hrane slonovi su naučili međusobno sarađuju, recimo da istovremeno vuku dva kraja konopca da saviju granu, što ih, po kooperativnim veštinama, stavlja u ravan sa šimpanzama. 

Ali ono što slonove odvaja od ostalih životinja jesu složeni posmrtni rituali. To su jedine životnjie (osim ljudi i neandertalaca) koje odaju počast mrtvima.
Ponekad će i slonovi koji nisu u rodu sa preminulim posećivati njegov grob. 

U nedavnom eksperimentu slonovi su čak smislili način za dobijanje hrane koje istraživačima nije palo na pamet. Mudriji od ljudi? To, izgleda, više nije rezervisano samo za majmune.

Uživajte!